(Претерано социјализујући Васпитни стил и синдром Претерано социјализованог детета)
Јаснини родитељи су нацртали овакву слику свог начина васпитања:
Јасна је „веома вредна и послушна девојка“. Има четрнаест година и иде у осми разред. Има узоран успех, савесно ради домаће задатке и у школи је увек спремна да одговара за најбољу оцену. Седи у првој клупи и на питања наставнице упорно диже руку.
Родитељи је много воле, кћерка је за њих највеће благо у животу. Васпитају је, као и сви родитељи, у жељи да јој у будућности буде што лепше и лакше. Много очекују од ње и не задовољавају се просечним оценама. Често је подсећају да је данас важно бити образован. Мисле да само најбољи могу уписати факултет, а да је добар факултет оно што обезбеђује добар посао и добру каријеру. Када Јасна доноси кући петице и похвале, као знак да јој у школи иде веома добро, тада јој родитељи кажу нешто у стилу:
Фино. А шта ћеш сутра одговарати?
Петицу? А знаш ли да кћерка мог колеге из тог предмета иде на републичко такмичење?
Нормално је да добијеш петицу. И ја бих да су и мени родитељи обезбедили овакве услове које ми теби обезбеђујемо.
Тако је, мораш бити вредна да би једног дана била срећна.
Ако будеш имала све петице, за распуст ћемо отићи на лепо путовање.
