Откривени фосили можда најстаријих сисара
Фосили најстаријих предака највећег броја данашњих сисара и људи, животиња налик ровчици, откривени су у јужној Енглеској.
Остаци зуба пронађени су у литицама на обали Дорсета, званим и Обала из доба јуре, преноси ББЦ.
Научници који су идентификовали примјерке тврде да се ради о најранијим неспорним фосилима сисара који припадају линији која је довела до људи.
Фосили су стари 145 милиона година.
„На обали из доба јуре смо пронашли неколико бића налик ровчицама, које су наши најстарији преци до сада“, рекао је Стив Свитмен, са универзитета Портсмут, који је испитивао древне зубе.
Ти сисари су били мала, крзнена створења, која су се највјероватније кретала ноћу. Мањи примјерци су се хранили инсектима док су већи извјесно могли да једу и биљке. Зуби су им били веома развијени и могли су да пробијају, кидају и дробе храну.
„Такође су били и много коришћени, што говори да су животиње којима су припадали дуго живјеле за своју врсту. Није то мала ствар када дијелите станиште са диносаурусима-предаторима“, каже Свитмен.
Једна од врста названа је дурлстотхериум нењман по Чарлију Њуману, власнику оближњег паба и пасионираном колекционару фосила. Друга је добила име дулстодон енсоми, по локалном палеонтологу Полу Енсому.
Питање најстаријих сисара је предмет велике дебате у научним круговима. Недавно откривени фосили сисара у Кини су најприје процијењени као 160 милиона година стари али је то оспорено на основу истраживања молекула могли да посведоче о прохујалим временима земљине историје.
Пројектна настава – географија
Друго истраживање, објављено ове неђеље, показало је да су најранији сисари били ноћне животиње које су почеле да буду активне дању тек пошто су диносауруси нестали.
„Обала из доба јуре увијек открива нове тајне и волим да мислим да ће се слична открића на нашем прагу наставити“, рекао је професор Дејв Мартил, који је и шеф пројекта, пише Н1.
Подстакнути текстом који је објављен у научним круговима, наши ученици петих разреда покушали су да направе реплику фосила из периода јуре и у томе су били веома успешни. У ту сврху користили су пригодан материјал, како би верно приказали остатке биљака и животиња из тог периода. Користили су гипс, воду и специјално припремљене калупе и остатке биљака и животиња из савременог доба.
Израдом вештачких фосила научили су колико је пуно времена потребно да би се остаци биљака и животиња претворили у камен, који би касније када их људи пронађу, као фосиле, могли реконструисати прошлост давних геолошких времена.
