Као што казује наслов, ,,млада је душа ,меком воску подобна“, што значи, да се наша душа обликује док смо млади.
Младост је темељ живота. Какве радне навике стекнемо у младости и какве душевне особине и вредности заслужимо, такви ћемо бити до краја нашег живота. Та воштана фигура живота, коју нам судбина излије негде у свемиру, у непостојећем времену, у бесконачном простору , под окриљем неке више силе. Посао родитеља је да обликују ту мекану фигуру, док се заувек не стврдне. Када се та воштана фигура стврдне, тада смо изградили нашу личност. Док су деца млада, треба их усмерити на прави пут. Не треба им дозвољавати да доносе непромишљене одлуке и треба пустити старије , који су осетили тежину живота и његове горке плодове, да одлуче уместо њих. Не можемо неке ствари проживети кроз приче наших родитеља, треба се са дигнутом главом суочити са недаћама које нам живот свакодневно задаје. Треба стојећки поднети несношљиве ударце живота, који су некада неиздрживи. Требаш сам прећи неке препреке и замке живота, без родитеља,јер они неће увек бити ту да те држе за руку. Никад не знаш, шта се може десити сутра и зато малади треба да буду самостални и не треба да доносе преране закључке. У оваквом великом свету, има пуно мудрих и лукавих људи, који ће једну младу и искрену душу, лако прећи. Млади су неискусни и често се уваљују у разне проблеме, али они из својих грешака уче, а стечено знање користе у наредним ситуацијама. Једном их треба пустити, да се сами изборе и да сами себи скроје место у друштву. Почеће од дна, како буду сазревали, сазнавали и откривали нове ствари, са стеченим алаткама, пењу се до врха. Да науче да побеђују, прво морају научити да губе. Биће ситуација у којима се налазите, сами у дугом , уском ходнику, у зачараном кругу из кога се чинило да нема излаза. Сва врата су закључана.Ако будете стрпљиви и доследни свом циљу, својој жељи, ако будете трагали за правим вратима, на крају ћете их наћи. Тада ћете открити вашу унутрашњу снагу, за коју нисте ни знали да постоји. То је била снага ума ,која се у неким ситуацијама веома истиче. Наши водичи кроз живот, наши родитељи, ће нас гледати у позадини и смешкати се. Уочиће плодове њиховог вредног труда, да нас изведу на прави пут.
Док ми плачемо, они ликују, јер знају , знају да су извршили свој животни задатак, знају да смо ми из њихових прича и наших ситуација, научили градиво преживљавања, градиво живота
Мина Делић 7-2
