Oдувек ме привлаче путовања. Није ми битно где ћу путовати, с ким или чиме, битно ми је само да путујем јер то много волим. Био сам у неколико европских земаља – Италија, Француска, Бугарска. Међутим, најлепша је Грчка.
Неколико дана претходног лета провео сам у Метаморфозису, малом рибарском селу, на самом почетку Ситоније. У Метаморфозису је стало време. Мале беле камене куће на обали мора густо су збијене једна уз другу. Између њих налази се неколико таверни из којих се шири примамљив мирис морских специјалитета. Људи су препланули, широког осмеха, љубазни и срдачни. Иако не разумем језик, јасно ми је да се труде да ме угосте најбоље што могу. Часте ме посластицама од меда и сусама. По њима ћу памтити ово путовање. Уз уске и стрме улице расту бели и рози олеандери и чини ми се да нигде нису тако лепи као у Грчкој. Неколико високих палми са чуперастом крошњом састављеном од лепезастих и перастих листова, праве хладовину стаблима наранџастих мандарина. У центру села налази се мала православна црква, а у њеном дворишту стогодишње маслине са дугуљастим листовима, тамнозеленог лица и сребрнастог наличија, полегле су од црног и зеленог рода. Сад ми је јасно због чега су симбол мира, плодности, изобиља и дуговечности.
Обала је стрма и стеновита па се до воде силази многобројним степеницама. Дуга пешчана плажа се бели и светлуца на јутарњем сунцу. Тишину ремете крици сребрних галебова и разговор рибара који су управо дошли из богатог лова. На небу ни једног облачка, а море је мирно и тихо. Посматрам море и покушавам да му одредим боју. Не знам да ли је плаво или зелено, светло или тамно, црно или тиркизно. На хоризонту додирује небо, па се у даљини више не разазнаје докле се простире море, а где почиње небо. На обали се меша мирис мора и четинара. Читаво село окружено је густом четинарском шумом. Она је заслужна за посебну микроклиму овог места. Метаморфозис са разлогом називају ваздушна бања. Мештани кажу да је због тога добио име јер метаморфоза је преображај, а после боравка у Метаморфозису човек се препороди. Овде нема гужве и вреве, а западно сунце омогућава уживање на плажи до касних послеподневних сати. Звуци бузукија и сиртакија често ремете подневну тишину.
После неколико дана проведених у Грчкој, схватио сам зашто је ова мала земља чије обале запљускују три мора по много чему јединствена. Није ни чудо што су и богови одабрали да живе на врху Олимпа, у Грчкој.
Милош Вјештица VIII-4
