Гвожђе се кује док је вруће,а не када се охлади и када се стврдне,па тако и душа младог човека.
Док је још мека,млада и наивна можеш је истопити као меки восак и улити је у калуп какав желиш. Али пре тога добро размисли зато што када је једном улијеш, такав ћеш образ, душу и човека направити од ње. Млад човек је често несигуран, без искуства и како би се извео на прави пут потребна му је подршка и искуство неког старијег човека. Често је тврдоглав и не жели да послуша савете осталих и понекад је такав све док не удари главом у зид, а тада се највише каје. Млада душа је неискусна и подсећа на меки восак, може се обликовати по жељи других људи, а када се стврдне попут гвожђа, веома је тешко исправити и изменити њена размишљења и навике. Постаје непробојни бедем кроз који ни читава армија војника не може проћи, само остаје она народна изрека „лепа реч и гвоздена врата отвара“.
Млада душа често не сагледа ствари из сваког угла, већ на основу изгледа закључује и доноси одлуке које кађкад нису најисправније. Због тога свака душа, сваки човек треба да учи читав свој живот, читав свој век, треба да упознаје свет, сваку врлину, па и ману овог дивљег света. Међутим, ниједан човек не зна све о животу, ма ни трећину, али зато и живимо; живимо да учимо и да научимо, па ипак на неки начин умремо глупи. Млада душа је подобна меком воску.
Све док је човек млад треба да се нађе неко ученији и искуснији ко ће га упућивати, саветовати и чувати га од сваког зла. Неко искуснији као што су наши родитељи. Они су прошли кроз све и свашта и знају шта треба учинити како би нас извели на прави пут.
Невена Керекеш 7-2
