Насловна Родитељи Савети ZLATNA PRAVILA VASPITANJA
ZLATNA PRAVILA VASPITANJA ПДФ Штампа Ел. пошта
PODIŽEMO DETE ONAKO KAKO MISLIMO DA JE ISPRAVNO

 

Roditelji imaju težak zadatak. Kada nam se rodi dete, mi jednostavno samim tim činom postajemo roditelji, a da prethodno nismo nikome i nigde morali pokazati svoje roditeljsko znanje. Čak i ako bismo možda hteli da svoje roditeljske veštine ili, bolje rečeno, predstave i uverenja o tome kako se obavlja roditeljski posao negde usavršimo ili proverimo, to često nije moguće. Iako u novije vreme ponegde postoje „škole za roditelje“, ipak nigde ne možemo dobiti dozvolu za obavljanje roditeljskih poslova i dužnosti. Po rođenju deteta počinjemo obavljati nešto u čemu još nemamo iskustva. Nemamo pouzdanog znanja o tome kako zadovoljiti to malo biće. Ono što zasigurno imamo jeste velika ljubav prema detetu. Želimo da mu budemo najbolji mogući roditelji i tražimo načina da to i postanemo.

Često pomišljamo na svoje roditelje i na vaspitanje koje smo mi dobili. Obećavamo sami sebi da nećemo praviti greške koje mislimo da su naši roditelji pravili – npr. da nećemo više obzira prema detetovim željama i da ga nećemo ograničavati u njegovom detinjstvu. Možda pak mislimo da naši roditelji nisu bili dovoljno zahtevni, pa mi zbog toga danas imamo takvu profesiju i takav posao koji nam ne donosi  dovoljno novca,  tako da teško živimo. Zato se nadamo  da će naše dete postići više od nas, te ćemo od njega više očekivati, zahtevati i tražiti.

Možda se može verovati svekrvi koja kaže da dete samo od sebe raste i razvija se i da je bitno pružiti mu mogućnost da postane i ostane onakvo kako mu je suđeno. A možda je u pravu drugarica koja smatra da su dobri roditelji oni koji detetu mogu ponuditi bezbedno utočište i što više ga poštedeti loših, neprijatnih i teških trenutaka, koji danas vrebaju na svakom koraku.

Kao novi roditelji, mi u suštini ne znamo tačno šta su osobine dobrih roditelja, ali znamo da ćemo se svima snagama truditi, da ćemo postupati spontno i uvek za dobro deteta. U sebi osećamo snagu i verujemo da ćemo ulogu roditelja rado i dobro odigrati.

Tako i činimo. Ako nas neko, recimo, pita zašto usred noći uporno idemo da tražimo svog odraslog sina koji pije sa prijateljima, bez mnogo poteškoća ćemo mu objasniti da dobri i brižni roditelji ne mogu dozvoliti da se njihovom detetu usred noći na putu kući desi nešto loše. A možda će nas prijateljica upitati zašto svojoj kćerki stalno pravdamo neopravdane izostanke iz škole. Pa zato što su deca u školi danas postavljena pred previsoke zahteve, mnogo su opterećena i devojka se mora ponekad i odmoriti.

Naša uverenja o tome šta je dobro za dete vode nas i usmeravaju u našem umeću vaspitanja.

Odgovori na pitanja: šta moramo činiti kao roditelji, šta je naša misija, s kojim stvarima treba da budemo posebno pažljivi, zašto je dobro nešto što činimo u vaspitanju svog deteta, sva naša uverenja o tome kako treba vaspitavati – proizilaze iz naše filozofije vaspitavanja, neke unutrašnje logike, kojoj verujemo i za koju mislimo da karakteriše dobre roditelje. Iako reči filozofija i logika zvuče učeno, reč je o načinu razmišljanja koji ima svaki čovek, pa makar i nepismen. Upravo su naša uverenja o tome šta i kako treba raditi da bismo odgovjili i vaspitali decu bitna za vaspitavanje.

Ta činjenica je veoma važna ukoliko želimo da promenimo nešo u svom roditeljskom ponašanju, u načinu na koji vaspitavamo decu. Ako zaista želimo da nešto trajno promenimo na površini, u načinu na koji postupamo, onda je potrebno da najpre promenimo svoja duboka uverenja. Svaka promena načina vaspitanja uslovljena je promenom ovih uverenja.

 
Radimo onako kako verujemo da je ispravno.

  

Razmislite malo i napišite bar pet stvari koje su veoma bitne da bi neko bio dobar roditelj:

___________________________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________________________

 

Bez obzira na naše predstave o tome kakvi su dobri roditelji, svi želimo da za izvesno vreme naša deca odrastu i postanu mladi odrasli ljudi koji žive, ili bar započinju samostalan život.

 

NAŠ CILJ: Pripremiti dete da jednog dana zaživi samostalan život u društvu drugih ljudi.