Насловна Наставници Наставници за вас
Први светски рат ПДФ Штампа Ел. пошта

Први светски ратје трајао од 1914. до 1918. године. У њему је учествовала већина великих светских сила, груписаних у два сукобљена савеза: Антантаи Тројни савез (Централне силе). Више од 70 милиона људи је било под оружјем, а од тога преко 60 милиона људи у Европи је било мобилисано у један од највећих ратова у историји. Последице рата су биле да је убијено више од 15 милиона људи, 20 милиона рањено, а директне учеснице рата претрпеле су и огромна разарања држава и привреда. Први светски рат познат је и под именомВелики рат.

Први светски рат су водила два велика савеза. Силе Антанте су на почетку чиниле Велика Британија, Русијаи Француска. Бројне друге државе су се придружиле силама Антанте, од којих су најважније биле Италија, која се придружила априла 1915. г, и Сједињене Америчке Државе, које су у рат ступиле априла 1917. г. Тројни савезсу пре почетка рата чиниле Немачка, Аустроугарска и Италија, која је због Лондонског уговора од 26. априла 1915. године, којим је за Италију предвиђен део Далмације, Истра, Горица, Кварнерска острва и Додоканези, приступила силама Антанте. Османско царство се придружило Тројном савезуоктобра 1914, а годину дана касније то је урадила и Бугарска. До завршетка рата, од европских земаља Холандија, Швајцарска, Шпанија и скандинавске државе су остале званично неутралне.

Непосредни повод за рат је био атентат на наследника аустроугарског престола, надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914, кога је убио Гаврило Принцип, Србин из Босне, која је тада била део Аустроугарске. Објава рата Аустроугарске Србији,активирала је низ савезништава која су покренула ланчану реакцију објава рата. До краја августа 1914. већи део Европе се нашао рату.

Рат се водио на неколико ратишта који су пресецали Европу. Западни фронт се одликовао системом ровова и утврђења које је одвајала ничија земља. Ова утврђења су се простирала дужином већом од 600 km. Западни фронт простирао се од Антверпена на северу и неутралне Швајцарске на југу. На Источном фронту, који се водио на дужини од 1600 km, велика пространства источноевропских низија и ограничена железничка мрежа нису омогућиле да се овде развије стање као на Западном фронту, иако су сукоби били подједнако жестоки. Поред тога, жестоки сукоби су вођени на Балканском, Блискоисточном и Италијанском фронту, а непријатељства су се одвијала на мору, и по први пут, у ваздуху.

Рат је окончан потписивањем неколико мировних споразума, од којих је најважнији Версајски мир 28. јуна 1919г., иако су силе Антанте потписале примирје са Немачком 11. новембра 1918. г. Најуочљивија последица рата је била нова територијална подела Европе. Све чланице Централних сила изгубиле су територије, а створене су нове државе. Немачко царство је изгубило своје колоније, проглашено је одговорном за рат и принуђено да плаћа велику одштету. Аустроугарска и Османско царство су били распуштени. Од територија које је заузимала Аустроугарска створене су Аустрија, Мађарска, Чехословачка и Краљевина СХС. Османско царство је укинуто, територије Царства ван Анадолије су биле додељена као протекторати силама Антанте, док је језгро Османског царства реорганизован у Републику Турску. Руска империја, која је изашла из рата након Октобарске револуције, је изгубила велики део територије на западу, а на тим територијама створене су нове државе: Финска, Естонија, Летонија, Литванија и Пољска. Након рата основано је Друштво народа као међународна организација посвећена избегавању будућих ратова решавањем спорова између држава дипломатским путем. Први светски рат је означио крај поретка који је постојао након Наполеонових ратоваи био је важан фактор избијању Другог светског рата.

 
Дан по дан - календар школских сећања ПДФ Штампа Ел. пошта

Grupa nastavnika iz različitih delova Srbije (21 škola) pravi godišnji kalendar opšteobrazovnih i opštekulturnih događaja. Svaka škola bira jednu sedmicu počev od 1. septembra, a kad se svi prijave, ciklus sa prijavama škola se ponavlja. Kalendar mogu raditi jedan ili više nastavnika, sami ili s učenicima na nivou jedne škole.

 

Osnovni cilj

Formiranje godišnjeg ciklusa važnih opšteobrazovnih događaja za svaki dan u godini na jednom mestu – „pamćenje čovečanstva“s ciljem da se link do tog mesta može postaviti na školske veb-sajtove, blogove nastavnika i druga obrazovna veb-mesta i poslužiti prosvetnoj javnosti.

 

Učesnici:
OŠ „Sveti Sava“ Bačka Palanka Slavica Jurić Tara Pogančev, Stanislava Grbić…
Srednja škola, Lajkovac Milijana Petrović
Medicinksa škola, Zaječar Lenče Radosavljević
OŠ „Kosta Abrašević“ Beograd Nataša Trbojević,
Silvana Jović
OŠ „Jeremija Ilić Jegor“, Rgotina – Zaječar Draga Marković, Zoran Miličević
OŠ “Đorđe Krstić”, Beograd Jelena Volarov, Vesna Gošović
OŠ “Braća Novakov” Silbaš Marija Milosavljev
OŠ “Đura Jakšić” Ćuprija Ivana Krulj
OŠ “Branislav Nušić”, Beograd- Katarina Aleksić, Verica Arula
OŠ “Kralj Petar I”, Niš Marina Radisavljević
OŠ “Vojvoda Prijezda”, Stalać Maja Radoman Cvetićanin
OŠ „Žarko Zrenjanin“ Zrenjanin Mirjana Radovanović
OŠ “Janko Veselinović”, Šabac Željka Bojić, Ivana Pejović
OŠ “Ivo Andrić”, Beograd Dejan Bošković…
Šesta beogradska gimnazija Željko Matić
Gimnazija “20. oktobar” Bačka Palanka” Stevan Jurić
MTŠ “14. oktobar” Kraljevo Gordana Petrović
OŠ “Ljuba Nešić”, Zaječar Anka Rašić
Srednja škola, Zvečan Sanja Marković
OŠ “Đura Jakšić” Oreškovica Slavica Gomilanović
Emina Stojković
Sanja Ljubomirović
OŠ „2. oktobar“ Zrenjanin Bojana Molnar, Dušan Novakov

 

http://danpodan.weebly.com/

 
Милански едикт ПДФ Штампа Ел. пошта

Године 2013. обележава се 1700 година Mиланског едикта. Фондација „Арт Карнунтум“ прогласила је Србију и Ниш за велико светско место историје, а град кандидат за обележавање тог јубилеја је Ниш, родни град Константина Великог, који је озаконио едикт. Посебне припреме за прославу у Нишу обављају се на једном од највећих и најзначајнијих археолошких налазишта на српским просторима, нишкој Медијани – летњиковцу цара Константина, која ће имати централно место у овој прослави.
Милански едикт је законски акт који су донели цареви Константин Велики и Лициније, а којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћана које је трајало три стотине година. Проглашен је у Медиолану (данашњи Милано) 313. године. Њиме хришћанство није постало државна религија, нити је било привилеговано, али им је дозвољено да могу јавно да исповедају своју веру а да за то не сносе никакве последице
Закон није само забранио прогоне хришћана, већ наређује да се онима којима је имовина по том основу била конфискована – врати, што укључује и имовину која је припадала Цркви. У њему се, између осталог, каже:
„Пошто смо се нас двојица, ја Константин Август и ја, Лициније Август, срећно састали у Милану и пошто смо размотрили све што се односило на јавно добро, међу свим стварима које су нам се чиниле корисне у много чему за све, одлучили смо да дамо предност и ставимо на прво место оно што се тицало поштовања богова и побожности и да дозволимо у исто време и хришћанима и свим другима слободу да у побожности следе религију коју желе, тако да све оно што на небу постоји буде благонаклоно према нама и свима онима који су под нашом влашћу. Данас смо, дакле донели спасононосну и правичну одлуку да апсолутно никоме не буде ускраћено право да изабере и следи божју службу хришћанске религије и да свакоме буде слободно да ум свој окрене оној религији за коју сматра да је у складу са његовим ставовм, тако да то божанство нама буде благонаклоно, брине о нама и пружи нам своју бригу и заштиту. Следећи тај принцип, сложили смо се да донесемо овај рескрипт да би оно што се налази у нашим претходним одлукама које се тичу хришћана и које су упућене твојој побожности, а чини се потпуно супротно и страно нашој благости, буде укинуто и да се у исто време свако од оних ко има споменуто опредељење да чува хришћанску религију, може слободно и просто да га задржи без тешкоћа. “
Миланским едиктом из 313. године, Константин је зауставио прогоне хришћана и са отвореним симпатијама фаворизовао хришћанство, и њену Цркву као доминантнију верску силу, у оквиру Римског царства, осмислио је и повезао са Империјом. „Наравно, требало је да прође неколико деценија и тек око 380. године, под царем Теодосијем Великим, хришћанство је постало и државна религија Римског царства.“ Тиме се политичка и друштвена позиција Цркве с краја 4. века радикално променила. Црква је постала службени орган Империје уско повезан са царском администрацијом и политичком влашћу.


Ученици,чланови историјске секције ''Млади историчари'' су дана 27. фебруара 2013.године, на првом часу у обе смене,одржали мини предавање поводом 1700. годишњице од доношења Миланског едикта.

 

Чланови историјске секције:

  • Катарина Перовић
  • Марија Бељкаш
  • Федор Варга
  • Дајана Васиљковић
  • Диана Фаркаш
  • Момчило Милић
  • Вогринц Мартина
  • Вукићевић Владимир
  • Гркинић Дајана
  • Дронић Маја
  • Јелена Пристајко
  • Тамара Ераковић
  • Слађана Ковачевић
  • Деана Боушка
  • Горан Радмановић
     
 
Радна акција ПДФ Штампа Ел. пошта

Извештај са радне акције (сађење садница)

одржане 25.03.2011.

 

 

   Радна акција – сађења садница је одржана 25.03.2011. године, од 9 до 12 h,и у њој су учествовали ученици петих, шестих, седмих и осмих разреда, заједно са својим наставницима биологије: Мирјаном Медурић, Одријем Арпадом и Јеленом Шомођи.

Саднице су добијене од ПОКРЕТА ГОРАНА у оквиру програма «За ђаке прваке»

Из расадника смо добили следеће саднице:

-          КЕДАР – 23 ком.

-          КОТОНЕАСТЕР – 30 ком.

-          ГЛОБОЗА – 4 ком.

-          ХИБИСКУС- 38 ком.

-          СМРЧА – 23 ком.  (остало у расаднику за јесен)

  Све саднице су посађене у кругу  школе и школског дворишта.(испред школе у улици XVIдивизије,испред вртића у Крамеровој улици,у школском дворишту,око хале, у жардињере ).

  Акција је успешно реализована, ђаци су били вредни и вољни за рад.

 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 Следећа > Крај >>

Страна 6 од 7